TRENUCI!!

Zdravo svima i dobrodosli na moj blog!! 😃

Horhe Luis Borhes- "Trenuci"

Kada bih svoj život mogao ponovo proživeti,
Pokušao bih da u sledećem napravim više grešaka,
Ne bih se trudio da budem tako savršen,
Više bih se opustio,
Bio bih gluplji nego što jesam,
Veoma malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
Više sutona posmatrao, na više planina se popeo
Više reka preplivao, na još više mesta išao,
Na koja nikada nisam otišao,
Manje boba jeo a više sladoleda,

Imao više stvarnih a manje umišljenih problema.

Bio sam od onih koji

Razumno i plodno prožive,

Svaki minut svog života imao jasan uz trenutke radosti,

Ali kada bih mogao nazad da se vratim,

Težio bih samo dobrim trenucima.

Jer, znajte, život je od toga sačinjen,

Od trenutaka samo, koje ne propuštajte sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigde

Išli nisu bez toplomera,

Termofora, kišobrana, padobrana.

Kada bih opet mogao živeti lakše bih putovao.

Kada bih ponovo mogao živeti

S proleća bih počeo bosonog hodati

I tako išao do kraja jeseni.

Više bih se na vrtešci okretao,

Više sutona posmatrao i sa više dece se igrao,

Kada bih život ponovo pred sobom imao.

Ali, vidite, imam 85 godina i znam da umirem!

Nadam se da ste odvojili malo vremena prije nego sto predjem na post i procitali ovu predivnu pjesmu od Borhesa.

Ne znam koliko smo svi mi svjesni cinjenice da se nasi zivoti sastoje od  naizgled sitnih trenutaka. Sve te nase sitnice,prve simpatije,petice,kola... sve su to sitnice koje kad se spoje cine nas zivot.

Naravno da imamo i dobrih i losih trenutaka,to je neminovno,ali hajde da se potrudimo da sve te lose trenutke svedemo na minimum.

Mislim da se svi mi citav zivot preevise trudimo. Naravno,to nije lose i jako je dobra osobina,ali mozda nekada i preevise dajemo sebe i tada zaboravimo da zivot protice pored nas. Nije tragedija pogrijesiti,to nas samo moze ojacati. Nije strasno ako nismo apsolutno u svemu uspjesni. Nije strasno.

Zivot je samo jedan i samo jednom imamo priliku da ga prozivimo. Neko ce to uraditi na pametan nacin,a neko ne. 

U zivotu se treba vise smijati,ne obracati paznju na nebitne stvari i ljude,vise se igrati i preuzimati rizike. Treba reci stvari koje potajno zelimo reci. Treba uraditi sve sto mastamo i stavljamo na nasu "to do listu",a rjetko je ispunimo. Zasto te snove koje svaki noc sanjamo u sigurnosti naseg kreveta ne ostvarimo.

Nemojte citav zivot biti ukoceni i truditi se da vam apsolutno sve bude u redu. Ne kazem da treba sad da skacete iz aviona,ali malo nesavrsenosti prija. Nije sve u zivotu propis i pravilo. Treba se usuditi i sami sebe iznenaditi nekim postupkom. Vjerovatno ce nas u pocetku biti blam i osjecacemo se cudno,ali kasnije samo cemo se slatko smijati tome. I zar to nije lijepo,da kada se osvrnemo na nas zivot imamo nesto sto vrijedi pricati- a to je samo jedan trenutak.

Trenuci su sada,ovog momenta,desavaju se! Nemojte zivjeti konstantno u proslosti,nema svrhe,a za buducnost ne mojte previse razbijati glavu,sta bude bice. Trenutak je ono sto se pamti,jer samo to imamo.

Sjutra kada vas neko pita da se prisjetite svog zivota sigurna sam da cemo see svi sjecati tih malih trenutaka- sladoled koji vam je tata kupovao nakon vrtica,svadja oko igracaka sa bratom,prva sminka,poljubac,ljetovanje.... Sve te sitnice smo MI,nas zivot,nasa licnost. I bezbroj tih malih stvari daju nesto toliko lijepo i neponovljivo- ZIVOT!!

Nemojte cekati da napunite 85 godina da bi to shvatili. Borhes je zakasnio,ali zato mi imamo sansu! Iskoristimo je. 😃

Nadam se da vam se dopao post! Sta vi mislite o ovoj temi?