PENELOPE KAO PRIMJER!

Zdravo svima i dobrodosli na moj blog! 😃

Mozda vam na osnovu samog naslova nije jasno o cemu se radi u ovom postu,ali nastavite da citate i dobicete odgovor. 😉

Ne znam koliko znate o ovome filmu,ali cu vam ja sad ukratko reci. Uglavnom to su oni filmovi ciji kraj znate kad pocnete da gledate. Medjutim,ovaj mi se dopao jer iza svega stoji nesto mnogo dublje.
Penelope,junakinja istoimenog filma,je djevojka koja je zbog porodicne kletve rodjena sa prasecim nosim. Njena majka je ocajna,drzi je zatvorenu u sobi i pokusava da nadje odgovarajuceg momka koji bi skinuo kletvu. Kletva se skida vjencanjem.
Naravno,u njenom zivotu ce se pojaviti neko ko ce je prihvatiti takvu kakva jeste,ali to nije poenta filma.
Niko nije mogao da joj pomogne do ona sama sebi. Penelope je prihvatila sebe,sa sve prasecim nosom. I da li pogadjate sta se desilo? Praseci nos je nestao.

Tako je i u zivotu. Naravno,nase "mane" i "nedostaci" nece nestati,bar ne tako lako. Ali kad vec znamo da su tu,da su te akne,ili koji kilogram vise,ili neki veci problem sastavni dio nas i naseg zivota,zasto ih ne prihvatimo.
Ne kazem,nisam ja osoba koja puca od samopouzdanja,naprotiv. Mogu reci da ga imam jako malo.

Jos od malih nogu sam se suocavala sa prihvatanjem sebe,a to i nije uvjek lako,cak ni dan danas. Mozda vam i u buducim postovima kazem razlog moje nesigurnosti,ali u ovom postu,zadrzacu to za sebe.
Medjutim,nesto sam shvatila. Sve te mane i nedostaci cine nas osobom kakvom jesmo. Nema jos nekog tako jedinstvenog kao sto ste vi,sa sve vasim problemima.
Sve to nas samo cini jacima,snaznijima...
Makar mogu da kazem da je mene ojacalo. Istina,i dalje nisam u potpunosti zadovoljna sobom,mada mislim da to niko nije. Ali sam naucila da se borim,da prihvatim stvari koje ne mogu da promjenim...
Jedna jako draga i bitna osoba mi je rekla sledece:

            "Nemoj da volis ono sto nemas,voli ono sto imas"

I zaista je tako. Nemas idealne zube,noge,stomak....  Uporno svi govorimo voljela bih ovo,ono.... I ja takodje. Ali ne moze,nemam to i zato daj da zagrlim i volim ono sto imam. Uspjela sam da prihvatimo sebe,i iskreno,ne znam kakav bi mi bio zivot bez tog mog " problem",toliko sam se navikla da je to moje,da ne mogu da se zamislim bez toga. Naravno,bude dana kada se osjecam potpuno beznadezno,odvratno da samo zelim da lezim i placem. Ali se borim,ne dozvoljam da me ta depresija povuce.

Ne znam koliko ovaj post smisleno zvuci,ali sam ipak htjela da ga napisem,jer sam sigurna da se svi sa necim slicnim suocavamo. Mozda vam ovaj post pomogne,a mozda i ne,ali mi je opet drago da je napisan,pa cak da bi mozda samo podjelili nase nesigurnosti.

Zato svima nama zelim da budemo kao Penelope. Stanite ispred ogledala,pogledajte se u oci,i ma sta bio vas problem recite da ga prihvatate jer je on samo vas,i vi ste zato zbog njega posebni.